«Одлуке већине нису предвиђене, одлуке доносе само одговорна лица. Наравно, сваки вођа ће имати на располагању особље саветника, али он ће бити једини који ће одлучити… само он има овлашћења и право да издаје наређења. … Немогуће је учинити без парламента, али његова улога је дати савјет. Коморе су радна тела, а не гласачки инструменти.»

Адолф Хитлер.

Идеје о универзалном уједињењу су инхерентне у Немачкој, пре свега, од 1648. године, када је завршен вестфалски свет, који је окончао страшни Тридесетогодишњи рат. Немачки свет је подијељен на три стотине аутономних држава, у којима је сваки од њих прописана неограничена диктатура. Кардинално се враћа. Од тада, принц заузима највишу позицију у локалној хијерархији цркве. Свака изборност (духовни синод, колегијум хијерархија, стадо) у начелу је одсутна. Владар ствара само оно што му долази на ум.

У другим земљама Европе, духовне и земаљске границе власти су барем донекле подељене. Или (Енглеска време Хенрија ВИИИ, закона о Супремаци 1534. године, краљ – Хеад цркве), сама монархија се креће, иако веома тешком путу ка уставности и принципа колективне одлучивања. Изузетак, заувек, јесте Русија, чија се вјерска личност, од времена насилног крштења 988, на све могуће начине сазрева на земаљске власти.

…Црквене структуре Немачке у другој половини тридесетих година постале су наставак државе. Различите услове затвора примају око 700 пастирака који се не слажу са овим стањем. Глава алтернативне, хришћанске конфесионалне цркве, др. Неммлера, гестапо је 1937. године притворио и ослобађају га савезничке снаге тек 1945. године.

Научни и уметнички су подложни универзалном уједињењу. Од сада, тако мало предвиђених токова мисли… увиде, открића, позвани су да воде, како кажу, «посебно обучени људи».

Можете много да се расправљате о скривеним изворима постепено одвијајући незамисливој акцији. Једна од њих, коју обично не помињу историчари, као нешто безначајно, је масовна употреба немачких трупа, становништва и руководства Рајха, психотропних супстанци. Пушење дувана није добродошло, иако је у борбеним ситуацијама ово можда најбољи начин за смањење стреса. Током «пилуле весеље», первитин (метамфетамин), званична компонента борбене исхране немачких војника. Наркотик, који ствара осећај свемогућности, некажњивости, психоактивног лека, део је прехрамбених производа, на пример «танк чоколаде» и слаткиша. Масовно примењен од 1938. Вехрмацхт добија око 12 милиона таблета месечно од Теммлер и Кнолл-а, са препорученом дозом од 2 таблете дневно. Према неким извештајима, до почетка инвазије Француске, производња достиже 833.000 таблета дневно. Хитлер не пуши дуван, али узима первитин од свог личног лекара Теодора Моррела од 1936. године (заправо, почетак експанзије); од 1943. – неколико доза дневно.

Овај лек, поред тога, мобилише снаге, као да је тело добило сигнал опасности – иако, заправо, не може бити претње. Али, након овакве енергетске стимулације која води до бројних повреда, нервне ћелије умиру на стотине хиљада дневно. Занимљиво је да се лек препоручује за масовну потрошњу, као што је панацеа, чак, на пример, за лечење фригидности жена и за олакшање испоруке. Не може се рећи да немачке власти посебно промовишу ширење первитина; али уопће не ометају његово ширење.

…1930. Њемачка производи 200 тона хероина, примењује и производњу других, јефтинијих, синтетичких лекова. Међу територијама бивше земље су изгубљене, међутим, у складу са Версајским уговором, многе земље Латинске Америке спремне су снабдијевати сировине. У почетку, која тежи искључивој власти над свјесношћу својих грађана, Национална социјалистичка партија Њемачке (НСДАП) снажно се противи употреби опијата. Концепт се уводи: «Твоје тело припада, пре свега, породици и нацији», за разлику од тога, чини се, стварно декадентна теза Вајмарске републике: «Ваше тело припада само теби». Међутим, синтетички лекови, који се сада називају «стимуланси за енергију», захваљујући, поред свега, Хитлеру, само напустите списак забрањених дрога.